Siege of Siget - 1566 - as chronicled by Ferenc Crnko

Oblega Sigeta u sodobnem hrvaškem opisu.

 

Translated by Dr. Fran Kidrič, 1912

A translation, from old glagolithic to modern alphabet, 

of the original story of Siget written by Ferenc Crnko in 1568.

With a few updates I made for slightly easier reading.

 Na 15 dan junia dojde uhoda ka gospodinu Zrinskomu, ka povida, istino da je vidil sultanovu vojsku na Sarajevi i da je po noj hodil i da joje dužina na dvi mile zemle, i da je glas, da ide pod Siget ili pod Eger i da čini naćinati moste pri Petrovaradinu na Dunavu.

Opet dojde druga uhoda s Pečuja, ki donese list od uhode, u kom je pisal, da istino Turski sultan van ide, da ne zna pravo, pod ki grad.

Opet dojde treta uhoda od Osika, ka poviđa, da je ure dosal jedan beg k Osiku i da je on poslan elegaro i da se brodi priko Drave, i da je došla sva Bosna i Karamanski baša, i da su pali priko Drave na Slovinskoj zemli niže Moslavine, da ne zna povidati, karao oće pojti.

Opet dojde uhoda i povida, da je bil pri Osiku, kada su mnoge ladie odvezlI Turci po dravi od Osika gori na brod, ki se zove Utovo (Ujtó) proti Šikloušu, i da se oće ta beg, ki je poslan s sultanove vojske, ondi prik broditi, i da oće pri Šikloušu pasti tr da će ondi veće vojske čekati ali da nigdor ne zna, kamo oće odonle pojti.

Opet dojde uhoda iz tabora Turskoga i povida, da se vojska brodi na Dravi pri Vitovu na lađijah, i ki kodir ju prehajaju Turci, da sproti idu na budin i da ondi pri Šikloušu prespavaju.

Na 17 dan junija razumivši gospodin Zrinski, da Turci neprastano prehajaju priko Drave i da prespavaju izvan iz Šikloša po vartih i sinokošah, učini tanač i posla pod Šikloš na sriću tisuće pišae i pet sto konikov i pred nimi posla kapitane: kneza Gašpara Alapia, Miklouša Kobaka, Petra Patačica i Vuka Paprutovića i vojvođe pišačke, da idu i da išću tr kušaju sriću ako Turke naidu, da se s nimi pobiju, ako li Turkov ne naidu tr ako ih ne oblice, tako da na Šiklouški varoš jagmu učine i da ga užgu.

I kada su bili naši došli bli Šikloša, v noći poslaše dvi sti pisac i sto konikov pod grad, da idu škomce i da vide, ako bi kadi pod gradom u sinokošah Turci odseli tr da bi jim na znanije dali — i kada su bili došli pod Šikloški grad, tako su pravo došli na Turski tabor, kadi je bil pal Mehmet-beg Tarali, sanžak od Harii — koga je bil sultan listor onda uzel iz hazne svoje i bil mu je dal sanžak blizu Carigrada, Ćori sanžak, i bil ga je poslal na prvo, da on bude elegaro pred vojsku i da se prebrodi priko Drave i da sede pri Pečuju, i da se ondi k nemu vojska kupi, ka se bude brodila po brodih priko Drave, i da se ne gible odonle, dokle ne bude imal zapovidi od sultana, kamo ima pojti.

Na toga udriše naši i ondi ga razbiše pravo u zoru, ondi mnoge Turke posikoše i mnogi u niko trstije i blato listo u rubaćah ujdose, i beg kruto ranan osta u nikom trstiju, a sina mu živa uhitiše i tri Turke. A u hincu, u srebru, zlatu i šatori i koni žakman naši učiniše i zavarnuše se zdravi veseli k Sigetu gradu s velikim dobitkom dobivši lipe marhe i pinez kamil osam, koni tr paripov šezdeset, mazgov pedeset i još k tomu napuniše Turske marhe šestera kmetska kola, a gospodičići i vitezi Sigetski dojdoše u hazdijah zlatih i u šubah kunnih u Siget veselo — I donesoše dvi zastavi Turske čarlene kruto velike, a na nih želisca široka kako jedan dlan od čista srebra pozlaćene, i jedan konski rep farban na kopju i srebarnu jabuku na nem, što se govori sanžak to je bil takov dobitak, da se ni odavna takov slišal.

Na 2 dan juleja Bosanski baša Mustafa-beg Sokolović sa svom Bosnom i Karamanski baša prebrodiše se priko Drave na Utovu i padoše pri Šiklošu pod Haržam-hejem.

7 dan juleja uhoda s tabora Turskoga od Belgrada dolnega i povida, da je sultan dosal u Belgrad, i da ladije vuku od zdola gori po Dravi, i da most oće nacinati na dravi blizu Šiklouša i da ide pod seget i da most učini razmetati na Dunaju .

Opet dojde list iz Pečuja od Nasuf-age, u kom gospodinu Zrinskomu piše, da je dosai sultanov čauš i da je donesal od sultana zapovid Hamza-begu, da naibrže ide na Dravu most načinati, akoli ne ide, da ga oće pred negovom hižom učiniti na kolac nabiti. I učini po selih karvav ražan nositi i poče onde na Utovu most načinati i bil ga je jur dobro daleko načinil, med tim toga je došla jednu noć velika voda tr ga je svega raznesla, i ni ga mogal onde načiniti i bil je posal u drugo mesto niže po dravi i ondi ga je bil počel načinati, ča je u dva dni načinil, to je sve jednu noć voda raznesla .

Pošal je odonle u treto mesto doli blizu Osiku i ondi je bil počel načinati opet most, ni ondi ga pred vodom ni mogal načiniti — toliko da je bil k sultanu poslal čauša tužeći se, da pred velikimi vodami ne more mosta na Dravi načiniti — a sultan to razumivši on čas posla Hamza-begu čauša u Pečuj i posla mu jedan rubac Turski dug i na kraih zlatom napisano "Soltan Suliman" i poričil mu je po čaušu, da naibrže most načini na Dravi, kako kodir more, zač ako do negova prišastia gotov ne bude, da oće onakovim rubcem na krai mosta obišen biti.

To razumivši Hamza-beg onu uru pojde opet na Dravu niže Osika i onamo učini sve ladije i mostne daske dovesti i poče načinati most niže Osika i na nega učini dojti sve kmete predavce, i ne bi nigdore slobodan: ni spahija ni služeći Turci, nego su svi nad nim bili, da ni sam Hamza-beg ni prestal noć i dan, dokler kodir ni bil načinen — a jest načinan na jednu milju zemle a dužinu po sinokošah i blatih i potocih, i sav je bil golov za deset dan i ta rubac, koga je bil poslal Hamza-begu Turski sultan, toga je bil otaino poslal Nasuf-aga gospodinu Zrinskomu u Siget, za što je on bil ostal u kipu Hamza-begovu u Pečuju, dokle je on most načinal.

20 dan juleja podvignu se Bosanski baša i Karamanski baša od Šikloša i padoše pri Pečuju, i odonle pojdoše k Budimskomu baši na pomoć g Belgradu Stolnomu, i s nim pojde Hamza-beg sa svimi spahijami i osta Pečuj kruto žalostan s velikim plačem.

Ta isti dan najprvo se prebrodi priko mosta na dravi Natulaj begler-beg a za nim akanži baša, za nim se prebrodi Rumeli begler-beg i padoše na Mohačkom polu i ondi raspese Turskomu sultanu šatore.

A za nimi se prebrodi sam sultan Suliman i ondi pade i učini almuštvo mnogo i s velikim veseljem ondi prebiva nikoliko dan, dokle se vojska priko prebrodi.

Na prvi dan agusta ganu se Turski sultan s pola Mohačkoga pod Siget i treti dan pade pri Šiklošu pod Hržan-hejem i ondi učini Araslan-baši budinskomu glavu odsići, a četrti dan pade sultan pri Pećuju a peti dan pade pri Svetom Lovrincu blizu Sigeta.

Va to isto vrime slavni gospodin Miklouš Zrinski učini red u gradu meju gospodičići, konnici i pisci i meju ostalimi vitezi. Kada jur razumil biše, istino da ide Turski sultan pod Siget, i kada vidi vojsku dobajajući. Tako učini dozvati u grad nutri sve kapitane, vojvode, gospodičiće konnike i pišce i Purgare varoške i svake varste ljudi, ki su onda bili u Sigetu koliko u varoših toliko u gradu, i učini varoška vrata zatvoriti i kada su se bili svi skupili u grad nutrni, dojde meju nih sam gospodin Miklouš Zrinski i poče stavši meju nimi ove riči govoriti .

Moja bratjo i cesarove svitlosti verne sluge i vitezi, ovo jur istino vidimo, da Turska vojska dohaja pod nas, zato je potribno, da se pripravimo i da gotovo čekamo našega i vašega Kršćanstva neprijatela, ki na nas ide kruto oholo ufajući se u svoju moć i množinu poganstva a mi ufanje imamo u Gospodinu Bogu, ki je vekši od nega I od nega sile, i ki more nas malim obraniti a nega i negovu moć za ništar učiniti zato potribno je, da ga veselo čekamo i da se negove množije ne strašimo nego listo od Boga našu pomoć i obrambu prosimo i potribno je, da verni i jedini budemo i da meju nami lubezan i poštenje bude i da svaki bude pokoran svomu gospodinu i kapitanu i vojvodam i da jedan suprot drugomu ne stane nego da svi s velikim mirom i pokornostju i lubeznostiju skupa budemo, dokle kodir bude vola božja.

Zato, moja bratjo, potribno je najprvo, da ovdi svi sada prisežemo navernost naiprvo Gospodinu Bogu, potom našemu poglavnikus Kršćanskemu cesaru svitlomu i tomu nevolnomu našemu orsagu a ja oću svim vam najprvo, potom svi vi očete priseči, da vi nimate u meni dvojne ni ja u vas.

Zato poslušajte moju prisegu:

Ja Miklouš Zrinski prisežem naiprvo Gospodinu Bogu, potom cesarski svitlosti svih nas gospodinu premilostivomu, i vam vitezom, ki ste sada ovdi — tako meni pomozi Otac, Sin i Duh Sveti, Sveto Trojstvo Jedini Bog, da vas ja neću ostaviti nego da oću trpiti s vami zlo i dobro i da oću ovdi s vami živiti in umriti.

Zato potribno je, da i vi svi sada prisežete ovdi pred manom svaki dva prsta gori podvignuvši opet oće svaki svomu vojvodi i handaju priseči na vratih zato svaki ove rici govori za dijakom velikim glasom prsta dva gori podvignuvši a oćemo učiniti gledati, ako bi ki ne prisegal i ovih riči ne govoril za dijakom ili parstom ne podvigal, da ono ni pravi čovik nego nevernik, i da on ne misli s nami do konca biti, i potribno je, da se kmestu uhiti, a to je vaša svih prisega:

Mi svi: konnici i pisci i purgari i svakojake vrste vitezi i sluge cesarske svitlosti prisežemo naiprvo Gospodinu Bogu, potom našemu gospodinu cesaru sviklomu i ovomu orsagu i našemu gospodinu knezu Mikloušu Zrinskomu, da mi oćemo biti verni pravi i pokorni nih milosti i da smo polag nih milosti gotovi živiti i umriti, tako nam pomozi gospodin bog.

Opet poslušaite, to vam dajem svim na znanije: ako bi se meni smrt primirila, tako da ja ostavlam u momu kipu i na mojem mestu ovoga moga bratca kneza Gašpara Alapia i zapovidam vam, da ga tako imate poslušati i poštovati kako mene i što komu reče i zapovi, onako da ima učiniti.

Opet i ove artikule poslušajte :

Ako bi ki gospodićić ili katana ili pišae ne bil pokoran svomu kapitanu ili vojvodi ili svomu desetinaku, da se kmestu posiče, ali ako bi na koga oružije potrgal.

I ako bi ki list Turski uzel i prosta!, da se k mestu posiče. I ako ki jednu rič proti Turčinu progovori, da se kmestu posiče: nego ako ki kada ili kadi list Turski naide na streli postavlen, da ga donese handaju a pišae vojvodi, i da ga on prenese pred gospodina, tako da se on čas u ogan vrže.

Potom kada se mesta razdile, kadi ima ki stati i mesto držati, kapitani, vojvode i gospodićići pisci i svake vrste ljudi, ako ki s onoga svoga mesta pošal prez dopušćenja svoga kapitana ili vojvode ili desctinaka, da se kmestu posiče bez svake pravde, nego ki ima ženu ili mater, da mu donese onamo na mesto, kadi mu je mesto dano, jisti i piti i drugo, eto mu je potribno, a sam da ondi mirom bude i misto drži. A oni, ki nimaju žene ali matere, ki bi jim ča donesal, onim mi oćemo činiti kuhati našimi sokaci na našoj kuhini, i danih. Desetinaci dojdu i da jim odnesu piti i jisti. a vina se oće davati svakomu, ki ga nima, jedan mecal na dan, i octa soli, kruha, oće se davati mele, i ki nima žene, i takai še kruha, oče se dati mele i slanin, i da sami učine kruh peći.

Opet, ako bi ki otaino kadi skupa dva govorila ili šaptala, da se kmistu povidu kapitanu i da se oba dva obisita i ako bi ki našal tr bi je nasal našadši zatajal za prijatelstvo ili za mito i potle bi se izvidil, da se on i s nimi kupno obisi.

Akoli bi ki jedan drugomu za jedan novac vridnosti ča ukral tr ako se naide, da se kmestu prez svake pravde obisi.

I biše učinil gospodin Zrinski zboga vekšega straha načiniti galge u velikom gradu Sigetu blizu gradskih vrat na gnoju,

I opet učini gospodin Miklouš Zrinski jednoga pišca posici u velikom varošu na piacu zboga vekšega straha, ki je pišac bil na svoga vojvodu sablu potrgnul.

I onda isto gospodin Zrinski Mahmutaga Viliču učini glavu odsići za niku neveru, ku je bil na puti idući u Siget učinil. A to je učinil natveće, da strah bude u gradu.

I učini gospodin Miklouš Zrinski, da svaki gospodićić u velikom varošu svoju hizu raskrije, i da se slama van varoša vozi i važge, a u novom varošu da se slama s krovov uzme i u hiže nosi, da more bole pogoriti varoš, ki je listor cjdnim plotom bil ograjen.

Onda, kada priseže gospodin Zrinski i svi Sigetski vitezi, bilo jih je za oružje sih raz žen i dice dvi tisući i tri sto i nekoliko više.

na 31 dan juleja dojde Rumeli begler-beg i Akanži-baša z devedeset tisuć i odsedoše pri Svetom Lovrencu, jednu milu od Sigeta. I ta dan dojde deset tisuć Turak iz tabora i harcovaše se z našimi na šarampovih od jutra do podne i projdoše u tabor spati.

Prvi dan agusta dojdoše ta beglerbeg i Akanži-baša z devetdeset tisuć Turak sa svom vojskom i padoše na Šimlehevu, a to je jedan firtal mile daleko od grada, i dojdoše na harač rano na šarampove o poldne i k večeru —i dosta jih je poginulo na harcu Turkov, i tako od pukšic svaki dan jesu kruto strilani Turci, i trikrat na dan do te dobe, dokle je sam sultan prišal, jesu na harač dohajali.

na 5 dan agusta beglerbeg i Akanži-baša pridoše s te gorice i sedoše okolo grada Sigeta a onu goricu praznu ostaviše a to, daje onde mesto obrano za sultana —ta isti dan u pondilak razpeše sultanove šatore gori na gorici.

na 6 dan agusta, to je jutro v utorak, dojde sultan sa svom mocjom, sede gori na gorici a vojska sva sede okolu grada tako gusto, da je šator šatora tiščal, da nikdor ne može viditi unutar u grad. I ta dan velik harač bi do samoga vecera i kada sunce zaide, učini turski sultan sve patantije i pukše, ki je bil sobom, iz hititi a janićari svi pukšice opružiše, da je takova grmlavina bila od strilanja, kako da bi u nebu grmilo, i po svem Turskom taboru učiniše trikrat z velikim glasom kričati; Hala, Hala, Hala, a mi u gradu Jezusa zakričasmo.

na 7 dan agusta počeše Turci iz luga kose, točiti k varošu novomu i on čas dopelaše taraske mej koše i počeše hitati iz tarasak mej naše na šarampove.

I ta dan ne daše im postavite šance nego se naši sav dan prestrilaše s Turci.

Ta isti dan k večeru gospodin Zrinski učini požgati šarampove i svoj vrt i drivlje u nem posići i učini obiju varošu vrata zatvoriti i zasipati zemlom i tu noć Turci k četrtku jutro šance v noći postaviše i pukše u šance uvukoše pod novi | varoš s tri stran, i janičari se sve okolo varošev pred pukšami Turskimi u zemlu zakopaše,

Na 8 dan agusta, ča je u četrtak rano u zoru počeše novi varoš Turci s trih stran stalno trti, i janičari hitati u varoša oba dva tu noć petku jutro Aliportuk načini šanac na garašu za nutrnim gradom zac kralevim vrtom pravo na brigu blata ali jarka gradskoga i patantije unutar u šanac v noći postaviše.

Na 9 dan agusta u petak rano Aliportuk, ki je bil naivekši kapitan mej svu armadu sultanovu na moru i na suhu, poče trti nutrni grad Sigetski s petimi velikimi patantiami i s nikoliko taraskami i ta dan mnogi hitac učini u nutrni grad, da turan jure i zvoni sve potrga i pobi na turnu i hitati je počel rano i ni stal do noći, a malo prestavši u večer opet je počel hitati svu noć, da ni prestal. Ta isti dan gospodin Zrinski vidivši u petak večer, da ljudi pogibaju od pukaš, učini užgati novi varoš, kada se biše smarklo, i požga ta novi varoš, da je bil sav pogoril, i tako se zatvoriše u veliki stari varoš.

Na 10 dan agusta, ča je u sobotu, počeše Turci veliki varoš stari s trih krajev trti patantijami i janičari se bliže zakopaše k varošu i u novi varoš, ki je bil pogoril, patantije dopelaše, i odonlc počeše trti stari varoš.

Ta isti dan rano počeše od šanca Aliportuka Turci k nutrnemu gradu naćinati gate ili nasap, po kom nasapu priko vode ili blata počeše pred sobom velik kup drivja metati, za kim su Turci išli svaki dan bliže gradu a od toga naćinenja gate ni bil nigdor od Turak slobodan, nego je moral svaki nositi drivje i kitje, da nisu sav dan stali kamile, tovorni koni i mazgi, da je pole i lug sve puno bilo od množine Turak, kamil, koni i živine.

A od varoša sta bile dvi gate načinene k gradu, i na svakoj ovoj gati bil je nametan velik kup drivja a kada su bile gate načinene blizu palanku, tako su na svaki gati učiniti načiniti jedan kaštel od vrić, ke vriće su sve pune vune bile, i sva tih kaštelili stali su janičari i hitali su na gradski palanak, da ni mogal čovik ostati pred nimi, toliko su gusto pukšicami hitali.

Na 19 dan agusta, ča je u pondilak pred Bartolomijnu, uzeše Turci veliki varoš i vani ostaše mnogi junaci u varošu, ki nisu mogli dojti u grad, za što im Turci pretekoše na gradskom mostu, i ki nisu do one dobe mogli u grad dojti, ti su svi poginuli: kako naiprvo Martin Bošnak, Petar Botoš vojvoda, i junakov veće; na mostu onda poginu stari Lovrenae vojvoda., Petar Bata vojvoda, Juri Matijaša vojvodi, ondi ustriliše Sekćidi Matijaša vojvodu ustriliše, da potle ni mogal za hasan biti. u tom istom varošu poginu e još prvo Radovan vojvoda in Dando Ferenac vojvoda i dosta drugih poglavitih junakov, ki se svi pisati ne mogu.

Tako da ta varoš s veliku pogibelju ostaviše, jer stare vojvode i junaci naiveće u varošu poginuše, i tako se kruto žalostni zatvorismo u grad, a Turci ostaše u varošu i nega zauješe.

Na 20 dan agusta počeše grad s četirih stran patantiami trti i počeše gate dvi od varoša načinati proti gradu a jur je bila sva voda opuščena od jarkov, da sva voda je bila otekla nego ča je blato ostalo.

na 26 dan agusta u pondilak po Bartolomijnoj učiniše Turci prvu jagmu po gati od šanca Aliportukova na nutrni grad, i ta prvi put mnogo Turak poginu na toj jagmi i dvi zastave od Turak uzeše naši u grad, ondi naši ubiše iz pukšice Miserskoga (Kairski) bašu, i ondi malo pošteno otidoše i ostaviše pod palankom mnoge Turke mrtve i mnoge lopate, s čim su bili došli na jagmu. I tako su jagmili svaki dan s trih stran nutrni grad od hazardija jednu baštiju, ka je bila polag vrat. a drugu, ka je bila polag brda.

Na 2 dan septembra bi janičarska jagma, i ta dan ostaviše jagmu, tako počeše tu noj: kopati baštiju veliku, ka jü bila polag brda u velikom gradu, i do treti dan toliko van skopaše i izvukoše zemlju iz baštije. da je mogal janičar pojti unutar k nutarnemu plotu i da je ustrilil našega junaka u baštiji i nanosiše poda tu baštiju čuda suhoga plota, drvija. dašak, slanu, i praha.

Na 5 dan septembra u ćetrtak pred Malu Mašu u jutro rano užgaše Turci veliku baštiju u velikom gradu, tako da poče baštija kruto goriti a k tomu sta velik vetar od juga j poče nutar u grad ogan nositi, da se od te baštije užga drivje, ko je bilo navoženo za načinanje palanak. od toga se užgaše štale gospodinove, i sve hiže u velikom gradu, tako da poče sav grad goriti a na tu baštiju na ogan bile su upravlene sve sultaneve patentije, da su na nu prez postanja hitale s četirih stran opet su janičari hitali unutar u grad iz pukšie, kako da bi dažd išal, tako su gusto gloguši od pukšic u grad dohajale a polag vrat baštiju tu su onda kruto jagmili, a na baštiju, ka se je zvala Nadažgova baštija. Na nu su nutar išli Turci i pri toji baštiji jest bil gospodin Zrinski tr je s Turci velike harec činil dva krat je turke van iz grada iztiral. Ondi je Ivan Novaković na tom harcu izgibal.

I jur vidivši gospodin Zrinski da ogan dohaja blizu praha ki je prah bil u vanem gradu velikom, pravo pred vrati maloga grada, koga nesmerno velika šuma bila, i da pred ognem jure ostati ne može dale u velikom gradu, i da Turske sile sa svih stran idu u grad veliki, z bastije kadi su bili najagši s ostillimi vitezovi, i ki može uteći u nutrni grad a vani ostase mnogi vitezi i mnogo žen i dice, u kih Turci jagmu ili žakman učiniše, viteški ljudi, ki su vani ostali bili posikoše a žene i dicu u Turski tabor odpelaše.

I ta slavni gospodin Miklouš Zrinski učini zatvoriti nutrnega grada vrata s ostalimi vitezi, ki su jos onda u životu bili i tako zapovida vojvodam i kapitanom, da razdile mesta i straže, kadi ki ima stati i odkuda k i ima čuvati zač palanak velikoga grada bil je sve jedno s nutrnega grada palankom, tako da je po nasapu z velikoga grada u nutrni grad mogal dojti zač nutrni grad ta je listor bil u kutu velikoga grada i ni bilo ine tvardine od grada velikoga u nem nego što su bile hiže kadi je gospodin Zrinski stal opet stare niže zidane, u kih je prah stal s ostalom spravijom svakojakih pukaš.

A jiliš mnogi, ki je bil mela pšenična, ki se ni znal račun, pšenice množija ki se takaiše ni znal račun, zobi, jačmena, slanin množina nesmerna i suha mesa, hordovov pedeset vina, hordovov tri sto otca, hordovov četrdeset kaše svakojake, čuda suhih rib, boba, graha i leće, toga je čuda bilo ostaloga žitka svakojakoga da mu se račun ni mogal znati, to je sve u tom velikom gradu ta dan ostalo, i to je sve od ogna poginulo a ni turkom ni nam za hasan bilo. I sve velike pukše vani ostaše u nutrnem gradu velikom, ke Turci vani naidoše i dobiše i sonimi i stimi našimi puškami počeše nas u nutrni grad hitati i hitale su nas u grad dokle su nam nutrni grad uzeli, kako ćete doli niže razumiti au nutrnem gradu ni bilo veće pukas nego samo dvi patantiji i tri možari i četire taraske, a ostale su sve vani u vanem gradu Turkom ostale i poginule a jiliša ni bilo u nutrnem gradu veće nego tisuća kabal Čargovskih pšenične mele, kuje bil učinil gospodin Zrinski iz negova majrstva iz Čargova dopelati, tr biše kruto skupo za kruh u nutrnem gradu i za vodu, da su od žeje žene i dičica pogibale, jer svaki junak pišac i konik imal je jiliša dosta a u vanem gradu, da nigdor ga ni mogal sobom donesti u nutarni grad, nego je sav vani pogoril i poginul, zac ki je listo mogal sam uteći u grad, ni maril ni za srebru ni za zlato tako naglo bi pogibel toga grada, tako ta vani grad pogibe, i Turci ulizoše van, i mnoge zastave Turci unutri ugrabu, na nasap, što se je zvala gora, postaviše i tako su u četrtak i u petak Turci u gradu s mirom spali, a mi u malom gradu zatvoreni i obsedeni okolo sa svih stran, da nigdor ni mogal k nam dojti u grad ni van izaiti iz grada.

Na 7 dan septembra to je navećerje Male Maše to je u jutro rano kako ob šestoj uri užgaše Turci hiže gospodinove, ke su bile u nutrnem gradu u ta čas dojde sva silna vojska sultanova pišice na jagmu na nutrni grad, i počeše mnogi bubni Turski biti i mnoge trumbite trumbitaše i donesoše tolike zastave u grad veliki Turci da jim bog račun znal. Da ne biše viditi pola ni vode ni trstija, to biše sve puno Turak i polag palanke sve jih je puno bilo i pravo u to doba poče nesmerno kruto grad goriti.

Kada jur vidi gospodin Zrinski, da grad kruto gori i da u nem dale stati ne može, tako zapovida Ferencu Črnku, svojemu komorniku, da da sve čisto na nega rubašu i drugo i učini donesti od atlasa siderijasnoga župicu i monten i reče svim vitezom, ki bihu s nim: meni ni potribna sada teška hala nego lahka, u ki se budem mogal bole vartiti.

I zapovida mu da mu da klobuk od čarna baršana, zlatom preman, na kom je našva od jementa dragoga kaminja a za švom drago perje čarno čapleno, ča sam ja na mojoj svadbi nosil i zapovida mu, da mu donese sto zlatih dukat sve Ugarskih, i da ne bude mej nimi nijedan Turski, i kada mu je donesal negov komornik tih sto zlatih dukat učini na župici atlas prorizati i i med atlas i mej bogaziju učini tih sto zlatih dukat postaviti i ove riči svoj družini reče:

da znate, da to zato postavili, ki nevernik s mene halinu stuče, da potle ne reče, da ni ništar pri meni našal.

I opet mu zapovida, da mu da kluče gradske, ke su sve u nega stale, pokle je kodir bil grad podseden. i kada mu je je donesal bil, učinil je je postaviti u župicu k onim sto zlatim dukatom, i to je onda rekal:

verujte mi dobro, da dokle ja budem mogal mojom rukom i sablom gibati i vladati, da ovih sto dukat i ovih klučev gradskih nikdor neće uzeti od mene, a po mojoj smrti komu dopadu, neka mu budu. Jer sam ja to prijil Gospodinu Bogu, da me neće Turci od šatora do šatora po Turskom taboru voditi ni neće nitkor na moju dicu prstom kazati.

I zapovida rečenomu komorniku, da mu sopet donese negove sable, ke su s nim bile, i donesal mu je četire sable okovane srebrom i pozlaćene i poče kušati sable i is tih četirih sabal obra jednu, ka je još negova otca bila. I to reče :

ovo je moja stara sabla i još je mojih starjih bila i s ovom sam sablom ja naiprvo poštenja zadobil i s ovom sam sablom dobil sve ča imam i s ovom oću sve sada trpiti, ća mi Gospodin Bog sudi i tako tu sablu vazamši u desnu ruku i zaide van iz svoje hiže i zapovida, da se za nim iznese ščit mali železni okrugli a nijednoga oružja ni pancira ni šišaka ne hti uzeti na se, govoreći tako da ne ide on van, da bi otil van izaiti iz Sigeta nego da oće u nem trpiti ća mu Gospodin Bog da, a nega oružje da bude Gospodin Bog.

I kada izaide van iz hiže svoje na pijac nutrnega grada, i tomu su se jur svi junaci pisci i konici gotovi čekali svaki listo s golom sablom u pancirih i šišacih i šćiti. I vidivši da grad kruto gori i da se ugasiti ne more i da pred ognem i prahom dale u gradu ostati ne more, tako poče govoriti onde na piaci grada svim, da je svaki mogal razumiti i slišati, tim putem i tako govoraše slavni gospodin Zrinski :

Moja bratjo i vitezi, ovo vidimo svi, kako nas Gospodin Bog kaštiga ognem, da nas ognem naši neprijateli zmogoše i ne toliko oni svojom moćjom koliko nas ogan pogubi i zmože. Na svem budi Gospodinu Bogu hvala! Mi moramo tu kaštigu prijeti za dobro od Boga zač ni listo to za naše grihe nego za inih orsagov gribov nas je otil kaštigati.

Zato vi dobro znate, kako sam ja prisegal naiprvo, a vi potom po meni svi ste prisegli navernost, tako da mi oćemo ovdi skupa živiti i umriti i hvala budi Gospodinu Bogu, da se jošče ni nijedna nevera mej nami našla dosada i da i sada ne bude.

I ovo jur vidimo svi, da ovdi našega ostanka dale ne more biti zao ako bismo sve otili, tako ne moremo pred silom i ognem ostati. Jedan je uzrok, da gorimo, a druga, da smo s malim, a treti, da jiliša nimamo, i da vam dica i žene od glada i od žeje pomiraju. Za to ča oćemo totu goriti? Hodimo vitezi van iz toga grada u veliki grad i ondi se pobimo na lice s našimi neprijateli i ondi pomrimo, da nam bude po našoj smrti dobar i pošten glas.

Ki umre, oće s bogom biti, a ki ostane, oće vazda dobar glas imiti. Zato ja oću biti prvi i ja oču naiprvo pred vami pojti ča ja budem činil, to i vi činite verujte mi, moja bratjo i vitezi, da vas do smrti nigdar neću ostaviti.

I tako zakričaše trikrat: Jezus, Jezus, Jezus, i tako da zastavu cesarovu Lovrincu Juraniću, da ju pred nim ponese, i učini otvoriti vrata gradu nutrnemu. i biše na vratih jedan velik železan možar nabijen sičenim železom, i ta možar učini na Turke opružiti, i tako pod onim dimom slavni gospodin Zrinski pojde van z golu sablu i s malini ščitom železnim okruglim, i pred nim odnesu zastavu Juranić i za nim izaidoše van svi ki su još bili ostali: vitezi, konnici i pisci.

I ondi se pobiše s Turci na lice na nutrnega grada mostu ondi gospodina Miklouša Zrinskoga janičari u tri mistih pukšicami ustrilise i od rane, ka mu glavu dopade tako ondi slavni gospodin Zrinski na misto upade, a Turci s velikim plusom trikrat: Hala! Hala! Hala! zakričaše, i kako gospodin Zrinski upade, tako naši svi u nutrni grad pobigoše a Turci janičari na naše kruto navališe i tako za našimi u grad ulizoše a jur je na palanku nutmega grada po hižah sve puno Turak bilo, da su meju naše kamenjem, drivjem, sikiricami hitali s palanka i tako žakman učiniše u naše viteške ljudi, tako sve posikoše, nego ki je u kapi ili u pacelu otaino van ispelan, ta je ostal a diteti i žene sve živo van ispelaše, a veće janičari kako drugi Turci, zašto janičari ča ne mogoše uzeti od koga, ta mu na sramotu u rukah posikoše.

Natoliko su ležali naši mrtvi ljudi i Turci u gradu, da je sve po mrtvih ljudi čovik hodil zač unutri u gradu i vani polag palanka nutrnega grada sve je bilo mrtvih posičenih tel i po gradu bi bil mogal krv u puti i kada su jur bili van ispelali sve krščenike z grada, i bil je veliki i mali grad pun Turak, u ono doba je došal ogan do praha, ki je prah bil u nutrnem gradu u jednom turnu u bolti blizu tlom, i one hiže stare, ke su bile u nutrnem gradu, one je sve od fundamenta razmetal i raznesal i onda je čuda Turak pomoril kamen i prah, kako sami Turci povidaju da jih je listo onda od kamena i od praha palo tri tisuća Turak, zač po taboru i vojski onda velika vika i plač staše neprestan od Turak . ..